Međutim, u praksi tranzicionih privreda, poglavito onih koje izlaze iz rigidnog državnog i centralizovanog sistema, pojavio se još jedan otežavajući momenat. Prestanak kontrole cena i njihova liberalizacija ne bi proizveli tako jak inflacioni šok da se već nije uspostavio određeni monetarni višak (overhang) indukovan prevelikom količinom novca u opticaju. Taj višak se pripisuje prethodnom sistemu i jednoj vrsti ‘prikrivene’ inflacije koja je nastala u doba centralnog planiranja. Kada su cene oslobođene kontrole pokazalo se da je količina novca u opticaju i u bankama veća od vrednosti robe koju su stanovništvo i privreda bili spremni da kupe. Stagnacija privrede koja je nastupila samo je pogoršala ovaj nesklad, kao i nedostatak određenih vrsta robe. Tako se moglo dogoditi da u Rusiji, na primer, krajem 1991. cene na crnom tržištu budu čak pet puta veće od zvaničnih iako su i ove već bile znatno porasle.